Rusmir Gadžo. Ponekad mi se čini da sam k'o limes: vazda težim, a nikako da dostignem. To nije nimalo sretan opis. Ličim na nikad dovršenu kuću u Bosanaca i Hercegovaca. Moj cilj je ipak drukčiji. Nadu ne gubim. Predaja mi takođe nije najdraža riječ.
Ohrabrili su me prijatelji, a počeo sam da pišem kako bih našao ljude sličnih razmišljanja. Moji tekstovi neće biti izljevi frustracije i ironije. Pokušaću da donesem nešto smisleno i aktuelno,…nešto što se čini dalekim, a vrlo brzo i lahko može postati dio naše svakodnevnice – ili to već jeste, ali nismo svjesni.
Domišljaji Ruskoletine Gadžaća 